O svemu i svačemu...

Zbogom orle :(

Napustio nas je jedan orao. Bio je ponosan, hrabar i neustrašiv, kao i svaki orao, a istovremeno skroman, pitom, blag i dobroćudan kao pile.

Najviše je voleo da krstari plavim prostranstvima iznad Srbije, i dok bi tako lebdeo, nošen vetrovima, mogao je satima da posmatra zemlju ispod. Neopisive pejzaže. Oštre, stenovite litice planinskih vrhova, koje su bile kao nasadjene na blago zatalasane planinske visoravni prepune pašnjaka i šuma. A te su se visoravni, opet, lagano i tromo, spuštale i utapale u monotone ravnice prepune izbrazdanih njiva i ispresecane vijugavim koritima širokih reka.

Voleo je orao da posmatra i raštrkane zaseoke sela u brdskim predelima. Voleo je te stare krovove trošnih kućica iz čijih je dimnjaka lelujao beličast dim, prepun nostalgije. I orao je imao svoje gnezdo u jednom takvom zaseoku u blizini Krupnja.

Voleo je orao i gradove. Velike, i užurbane, sa morem šarenih krovova i fasada. Sa cvetnim trgovima i pijacama poput mravinjaka, sa mostovima i rečnim obalama, sa školama i soliterima. Često je znao da uspori i pokuša bolje da osmotri. Nekada mu se činilo da možda može nekoga i prepoznati, javiti mu se i pozdraviti ga. Voleo je i ljude koji tu žive i činilo mu se u tim trenucima, da bi sve uradio za te ljude. I što traže i što ne traže. Bas sve, iako većinu njih i ne poznaje. Takav je bio orao.

Jednoga dana, orlu su slomili krila. Neću pričati ko, kako i zašto, uglavnom on više nije mogao da poleti. A mnogo je želeo. Sanjao je noćima kako nesputano leti, obilazeći sve predele u kojima je bio, ali i one iznad kojih nikada nije leteo.

Ostao je na zemlji, a nebo je bilo njegovo mesto.

Ne znam kako da završim ovu priču i zato ću jednostavno da presečem. Kratko i brzo, nenadano i neočekivano. Jer, na neki način, tako je i bilo. I orao je iznenada, neočekivano i nenadano, ponovo poleteo. Otišao je na nebo, gde i pripada. Ponovo je raširio krila i vinuo se. Otišao je u oblake isto kao i njegov kolega, pilot na lovcu MiG-29 Zoran Radosavljević, koji je pokušavajuci da izbegne neprijateljsku raketu, marta 1999. kratko, preko radio veze, poručio orlu: "idem u oblake".

Posvećeno vitezu neba Slobodanu Periću.